1, Електрично заваривање. Нанесите слој флукса на очишћени зид цеви, навуците ребра на цев, а затим повежите напајање на оба краја цеви ребра. Висока температура промовише топљење метала у флуксу, заваривање цеви и ребара заједно.
2, метода потапања. Пре потапања потребно је потпуно уклонити мрље од оксида и уља на површини цеви и пераја. Може се очистити хлороводоничном киселином, сумпорном киселином и оксидансима (као што је азотна киселина). Имајте на уму да бакарна крила треба чистити само разблаженом сумпорном киселином. Након чишћења целе ребрасте цеви, може се поново потопити у раствор амонијум хлорида који садржи калај хлорид пре него што се стави у купатило од растопљеног цинка (или калаја) (тачка топљења цинка је 400 степени, а калаја 230 степени) . Растопљени раствор цинка (или калаја) тече у отвор између ребара и цеви, не само да попуњава празнину, већ и формира слој превлаке након површинског хлађења. Овај метод је скуп и троши око 1.25-1.30 кг цинка по квадратном метру површине размене топлоте.
3, Контактно заваривање. Заварите једну страну жице (или намотаја) на једну страну цеви. Током процеса заваривања, цев не би требало да се деформише и генерално треба да буде уметнута у осовину језгра. Перфорација пераја треба да има пресавијену ивицу. Недостатак је што захтева сложенију специјализовану опрему и употребу специјализоване опреме за заваривање.
4, Метода експанзионе цеви. Користите хидрауличку методу (обично притисак изнад 30 МПа) да проширите већ повезани канал ребрасте цеви, тако да цела ребраста цев буде чврсто стегнута на цев. Није погодно за челичне цеви, погодно за ребрасте цеви од обојених метала са добром дуктилношћу.
